u Boljunima,18.februara 1977.godine
( selo Bjelojevici - Stolac )
Cesto smo nedeljom odlazili iz Mostara da obidjemo stare Nadazdine u Boljune.Privlacila nas je stara postojbina, nedirnuta priroda, devicanska tisina, mir kakvog danas malo gde ima i onaj dah mora sto se oseca preko Crnoglava.Uvek smo isli na razgovore kod strica Milutina, koji je vec imao osamdeset godina.
Zanimalo me je poreklo Nadazdina, pa sam zapisivala kazivanja strike Milutina, tacno onako kako je on to govorio.Pre svega, u Vukovom rjecniku se spominje Nikola Nadazdin, u jednom fusnotu.To jos treba videti i tacno prepisati.A striko je pricao...:
"U 14.vijeku Nadazdini su stoku gojili i prodavali dubrovackim trgovcima za robu, kombijavali (promijenjivali) robu s njima za hajvan".
Mi smo sedeli oko strica u sobi obojenoj u belo sa malim prozorima, na cijim su daskama bili lekovi, cvece, sibice, cigarete, petrolejka,med u tegli.Pod se zuteo oriban i cist.Prijatno je bilo piti kafu, dok je napolju sve pulsiralo od jare i sunca.Striko je uhvatio moj pogled kroz prozor i poceo objasnjavati kako u narodu predvidjaju zimu.S tim u vezi je rekao da ce po svoj prilici ova zima biti vrlo jaka, jer je leto bilo vrlo vruce i dugo.Striko Milutin se obratio strini Bozi:
"Vidis li,zeno,kolika je sjekavica,mora biti jaka zima do kraja.Ljudi su nasi stari govorili, koliko ja znam, kad sjekavica dobro rodi da ce zima biti golema!"
Najstarije sto zna je o Spasoju, oko 250 godina od sada.(A 280 od sada kada prepisujem tekst).
Spasoje,najstariji Nadazdin, zivio je na strani ispod groblja, Kucetine, u ogradi.Imao je cetiri sina: Nikolu, Scepana, Partenika ( kako mu je bilo kaludjersko ime u Manastiru Zitomislicu) i Savu.
1.sin mu Nikola (ugasio se).Niko je umro od naravne smrti.Imao je cerku i doveo Jelacica iz Dabrica za nju, pa otisli Manastiru Zitomislicu.Bio je Ilija Nadazdin od Jovine kuce.Ilija zovnuo Jelacica "mladom".Onda ih djed Toma pomirio.Kad su isli kuci Ilija ubio Jelacica, a u tom trenu Jelacic ranjen ubio Iliju.I dvoja nosila u tren, kad se ide od Sutala
Kad je Turhanija udario u Stolac (jedan zlikovac se zametnuo da on bude drzava) 1732.godine, nas je zbijeg bio pod gradom u Pirije, u Stocu..Izgorjela KNJIGA MRTVIJEH - citula .Uvijek je Ognjen kukao za njom:'Izgorje mi citula, pa ne znam kad sam se rodio!'
2.sin mu Scepan se udusio u Deranskom blatu i eno ga ukopan u Bijelica okrajku, ima krsteljak.U camcu, a "'trupa' zovu te camce kod Metkovica, koji su se pravili od povaljenog duba, pa se iskopa korito i namjesti se kao ladac.U takvom camcu je nastradao.Isao do grada, zita dole da kupi, kukavac crni, u Gabelu. Scepan je bio ozenjen od Karica s Poplata. Imao tri sina:Tomu ( mi smo od Tome), Vidaka (toga je nestalo, bio je jednouman covjek) i Spasoja, od njega je Persina kuca i Danicina.Vidak je bio zao covjek i nije htio pd Turcima stajat i odjedamput ode.Ima tu u Mostaru neki Vukasovic, pa je radio u Boki, u Rupnom dolu i kaze da imaju dvije kuce Nadazdina.Ako mogu kola doci, moze se to ispitati.
Prvi sin Toma(1784) imao je samo jednog sina i cetiri cerke.Sin mu je bio Jovan(1838 - 1910).Spasoje je imao sina Petra i sceri Maru, Savicu i Stoju.Od Petra je ostao Vidak i Isailo.Od Vidaka Nikola.Od Isaila Milorad. Od Milorada Slobodan i Zdravko.
3.sin Partenija se nije zenio.Spominje se u Matavuljevom NOVOM ORUZJU. Partenijevo vrijeme je vrijeme ustanaka."
Dobro i ja smo posebno isli u Manastir Zitomislici i ispitali u vezi s Partenijem.Otac Jovan, sa dugom sedom bradom i isposnicki mirnim glasom, bio je vrlo ljubazan i primio nas je u svojoj odaji, gde se nalaze "knjige starostavne". On mi je dao podatke.Dok su Dobro i stari isposnik razgovarali, ja sam prepisala citav odlomak iz STARINARA,1935/36.godina,HERCEGOVACKI MANASTIRI, od Vladimira Corovica, strana 22.:
"Kad je primio duznost novi vladika Ananije, 1772.godine, on je naskoro, uvodeci novi poredak, dosao u sukob sa crkvenim licima i manastirima, a narocito sa Zitomislicem, koji je, kako kazu i kako prica J.Pamucina, branio 'svoju smirenu i bogobojazljivu slobodu'.U Mostaru se oko vladike stvorise ljute stranke, koje su bile za i protiv njegovih reforma, za koje, na zalost, ne znamo u cemu su se sastojale.Po svoj prilici vladika je pokusavao da stegne kaludjere, kod kojih je, kako smo videli, popustila disciplina i koji su davali primere sablaznjive borbe.Bilo je mozda i drugih stvari.Vladika se na to, da ocuva svoj autoritet, uputio u Travnik veziru, gde je optuzio zitomislicke kaludjere radi nepokornosti i radi veze sa djaurskim kraljem, koji ima je poslao 'mandate i topove, praha i olova'.Po njegovim recima 'oni se sada spremaju da odmecu raju i udaraju na carske gradove'.
Vezir posla svog delibasu u Mostar da povede istragu.Prilikom istrage, mnogi mostarski muslimani zalozise se za svoje pravoslavne sugradjane i kaludjere i spasose ih vece bede.Obedjeni kaludjeri, bojeci se vladicine osvete, a mozda i stoga sto su bili nesto krivi, napustise potom manastir i pobegose u Svetu Goru.To su bili jeromonasi Serafim Skuvan, Partenije Nadazdin, jerodjakon Joanikije Vrsevic i djak Sava Perinovic. Od njih se posle Partenije vratio u Manastir, u kom je umro 28.septembra 1813.godine.(Ovde ima jos teksta, ali to vise nije bitno za porodicu Nadazdin)..
Striko Milutin je dalje pricao o cetvrtom sinu najstarijeg Nadazdina, o kome se zna,Spasojevog:
"4.sin Sava je imao sinove, pa ih je pomorila kuga.Imao je tri sina i scer Rosu. Ostalo na njoj. Rosa se udala u Cavas za Milosevica.Buduci da su bili siromacni, ona se vratila na ocevo imanje i otud su Milosevici u Bjelojevicima.Oko 130 godina ima otada."A 160 kada ja ovo prepisujem.
Striko je pricao, salio se...Pila se loza i mezila plaha. Dobro se siroko smejao, kako to samo on ume. Zene su ulazile i izlazile. Po dvoristu su se jurila deca. Striko je izvlacio iz dubokog secanja neke uspomene, neke misli, a sve je to bilo zacinjeno izvornim hercegovackim jezikom i ja ne znam sta je vise opijalo u tome, da li ta starina o kojoj prica i koja sve vise izmice u tamu proslosti i zaborava ili taj slikoviti jezik, ti izrazi nabijeni visestrukim znacenjima i simbolikom. Mene je puno privlacio taj jezik i ja sam mu se uistinu divila.To nije samo govorio striko Milutin. To su govorili svi njegovi preci kroz njega.Tu je bilo i narodne mudrosti natalozene iskustvom i mukotrpnim zivotom, a tu je istovremeno bilo i smeha, radosti zivljenja.Pricao je dosta glasno i uvernjivo:
"U Hutovu ima catrnja. Jedan odvojak Nadazdina stajao je u Hutovu. Zaduzili se 90 grosa Hadzibegu u Stocu. Hadzibeg je bio brat Ali-pase Rizvanbegovica.Hadzibeg CUKNO ( HAKNUO ) tri haraca brdskog pasnjaka. Harac je 500 duluma u Hutovu. Tako je dobio tri haraca za 90 grosa.
Ovdje je bila pogranicna zona izmedju Turaka i Mletaka. Kad su Skutori ovud robili ( Mlecani ) odavde su otisli Boljunovici, Vukovici, Herakovici, Vladisavljevici, Grubaci, Cureni...Pobjegli gore Crnoj Gori i Gacku. Sedam godina su ovdje robili Mlecani.
Ova nasa bijeda, ovaj otrzak, ostala je u Slivnu, sto je pobjeglo kad su Mlecani robili. Ostala je neka sirotica. Kad se smirilo, izasla je ovdje. Naselili se opet ovdje stajati, gdje su i prije bili. Pjevalo se za ovce Nadazdina:
Ljeti pasu Crvanj i Morine,
a jeseni ravno Nevesinje.
Zimi pasu pokraj mora Slivno.
Lako im moze biti dobro kad imaju svega! - zakljucuje striko.Prica ide dalje o jednoj legendi kako je, u stvari, nastalo prezime NADAZDIN.
Dok nad grobovima nema nijedan nas naslov ovdje, poslije Mlecana je jedna sirotica ( po imenu mozda Nada )dosla nazad ovdje.Mi uvijek ovdje nekom nadjenemo ime, nadimak, ako neku novu rijec donese. Tako je mozda i ona iz Dalmacije donijela rijec DAZD, umjesto KISA. Pa su je mozda po tome nazvali NADAZDIN.
Kada sam s mojim uciteljem, 1910.godine, isao gledati grobnice, on je zastao na brijegu i kazao:"Mali, tvoja je porodica stara. Bolje bi bilo da se negdje premjestite. Ne mozete se siriti!" Moj ucitelj se zvao Spasoje Djuric.
Dalje je striko pricao o jos ( u to vreme,prim.)neispitanoj i naucno neobradjenoj , avrlo vrednoj, nekropoli stecaka u Boljunima. On nam je govorio o predanju, koje zivi u narodu, o majstoru Grubacu, koji je klesao stecke i urezivao slova.O Grubacu peva stolacki pesnik Mak Dizdar i to su zaista inventivni i daroviti stihovi, koji govore o davnim vremenima, kada je jezik bio jos sasvim arhaican.
"Majstor Grubac je bio pismen.Sve je to staroslovenska jazija. Sve tacno Srbi.Prije 500 godina. Vlatko Vukovic je isao na Kosovo, vratio se i sahranjen je tu. Jedno vrijeme je on tu bio starjesina".
Dobro i ja smo obilazili te stecke sa "carskom jazijom".Toliko je ta nekropola bila zapustena da smo jedva od drace i
trnja sisli do spomenika.Nasli smo stecak Vlatka Vukovica.Posle smo gledali kako Vaso i Ljubo pale krec u samom krsu, u zemlji. Kao iz vulkanskog grotla sijala je jara, a njih dvojica su lozili.To mi je bilo bas neobicno i strasno.
Drugom prilikom striko nam je pricao kako se nekada zivelo u staroj patrijarhalnoj porodici Nadazdina:
"Mi smo zivjeli kao jedna zajednica. Bilo je nas pet brace. Nismo mogli drukcije, vec s dogovorom. Mi se sastanemo nas petorica sami i dogovorimo se hocemo li zidati kucu ili catrnju ili vinograd. Nismo nikad zeljeli da smo duzni.Ako nema gotovine - onda smo se prikupljali da ne radimo to, dok ne budemo jace. Kuca je bila potkovana u zadnje vrijeme. Svega, svega je imala. Nista joj nije falilo do 1941.godine.ipak smo dobro pri jadu ostali.Mogli su da nas zatru po temelju.
Najmladji sam ja bio, jer je Ognjen od mene bio stariji 20 godina.Kad se on ozenio, ja se rodio. Savu nikada niko nije ruzio. Vazda je sutio. A mene i Iliju vazda.
Ja sam cuvao male jarice, kad sretam Iliju, kaze:" Zenicemo Danila sa Marom Covica!"I meni drago.Poslije, kada su se ozenili, ja dosao da je vidim.(Samo napomena da su je zvala sva deca Ninom i da je ona rodjena sestra moje bake Bozane Mihic-Sotra!)Na Poplatu, odakle su Mihici, ima vise porodica sa istim prezimenom, pa da bi ih razlikovali, dali su im jos dodatna prezimena, kao ovo Covic.
Poslije se sve jedno s drugim plelo.Star sam se ozenio, sa 36 godina.Bio sam nezdrav, kao i sada.Sreo Zarkusu pred crkvom. Tu je trefio,vidio medju djevojkama, ostalo oko tako kao sudbina i javio joj se kao musterija. I ona mi se obecala. I eto, gotovo!
Djed Jovan je bio u ustanickom bataljonu. On je bio potkomandir.Komandir je bio Andrija Rajic, sa Draceva, Hrasnjaskog bataljona od 1875. do 1878.godine - tri godine.Jovan je bio dobro bistar i svaka japija se mogla istesati od njega, mogao je ako ces ljudski, a mogao je ako ces i drukcije. Bio je vrijedan covjek i kao prvi u srezu. Ko god ga je sreo - svak mu se rado javio. Ovaj komsiluk, sve su to Hrvati oko nas, svi su oni njega zvali u svatove, kad su sinove zenili. Slucajno, ako se porodice dijele, njega su pozivali, zato sto je bio tacan covjek. Vazda je imao svadje mjesta.
Djed Jovan je imao jedno 190 cm visine. Bio je blijed. Bio je dugacka lica.Ostra pogleda dobro. kad te pogleda, ako je srdit, prosijeca te ocima."Tako je striko opisao svoga dedu Jovana.U tom trenutku Sava ( zvani Zeko ) utrca u sobu da Vesnom, a striko prekinu pricu i uzviknu:
"A, Save moga lijepoga!Bog mu dao zdravlja!",a onda kao zakljucak svome kazivanju jos dodade:"Ova je nasa porodica bistra, samo pogana! Ljuti smo!"
U vezi s tim nam je striko ispricao zgodu sa Markom Nadazdinom, koja se pola u sali - pola u zbinji, cesto prepricava:
"Marko Nadazdin je bio toliko star da nije smio obuti opanke ili cipele, jer se bojao da se ne oklizne.Dolazio je u carapama suknenijem. Bio se smrtno razbolio. Lezao je na postelji. Njegova zena Topalusa pocela da pravi neke upadice. On ne moze da se pokrene, ali je jos uvijek imao snage da vikne:'Cuti!Ako ustanem, zgazicu te!'Toliko je prijek covjek bio".
Drugom prilikom, kada smo dolazili u Boljune, striko usao u kuhinju, posedeo malo i odmah ode. Ja za njim u sobu:
" Je li ti, striko, slabo? Sto ode?"
"Nije mi, sine, nista. Ne cujem, pa ne bih rado da mi se smiju! Ovo ti je zivot bez zivota! Ne mogu ziv u zemlju, a da mogu, otisao bih !Ovo ti je, sine, prni gluhom na uvo!"I ja se onda nasmejah. Imao je pravo.
Njegovo poeticno kazivanje sam ostavila za kraj, da time zavrsim pricu.Striko mi je rekao :
"Ima stara ( izreka); JA , OVCA NE DOCI ,
JA, JAGNJETA NE NACI!"
Ovako mi je te reci objasnio:" Mozes ti ne doci, a ja biti ovdje, a slucajno ti dodjes, a ja umrem, nema janjeta, nema mene...Dobro je Njegos rekao da vise bruke od starosti nema. Sastavio zube i koljena. Smrt se grdno ispod cela smije".
Tako je zavrsio svoje kazivanje Milutin Nadazdin malo pre svoje smrti, 3.jula 1973.godine.
Zapisala Divna Nadazdin, profesor knjizevnosti u Mostaru , 18. II 1977.godine
( selo Bjelojevici - Stolac )
Cesto smo nedeljom odlazili iz Mostara da obidjemo stare Nadazdine u Boljune.Privlacila nas je stara postojbina, nedirnuta priroda, devicanska tisina, mir kakvog danas malo gde ima i onaj dah mora sto se oseca preko Crnoglava.Uvek smo isli na razgovore kod strica Milutina, koji je vec imao osamdeset godina.
Zanimalo me je poreklo Nadazdina, pa sam zapisivala kazivanja strike Milutina, tacno onako kako je on to govorio.Pre svega, u Vukovom rjecniku se spominje Nikola Nadazdin, u jednom fusnotu.To jos treba videti i tacno prepisati.A striko je pricao...:
"U 14.vijeku Nadazdini su stoku gojili i prodavali dubrovackim trgovcima za robu, kombijavali (promijenjivali) robu s njima za hajvan".
Mi smo sedeli oko strica u sobi obojenoj u belo sa malim prozorima, na cijim su daskama bili lekovi, cvece, sibice, cigarete, petrolejka,med u tegli.Pod se zuteo oriban i cist.Prijatno je bilo piti kafu, dok je napolju sve pulsiralo od jare i sunca.Striko je uhvatio moj pogled kroz prozor i poceo objasnjavati kako u narodu predvidjaju zimu.S tim u vezi je rekao da ce po svoj prilici ova zima biti vrlo jaka, jer je leto bilo vrlo vruce i dugo.Striko Milutin se obratio strini Bozi:
"Vidis li,zeno,kolika je sjekavica,mora biti jaka zima do kraja.Ljudi su nasi stari govorili, koliko ja znam, kad sjekavica dobro rodi da ce zima biti golema!"
Najstarije sto zna je o Spasoju, oko 250 godina od sada.(A 280 od sada kada prepisujem tekst).
Spasoje,najstariji Nadazdin, zivio je na strani ispod groblja, Kucetine, u ogradi.Imao je cetiri sina: Nikolu, Scepana, Partenika ( kako mu je bilo kaludjersko ime u Manastiru Zitomislicu) i Savu.
1.sin mu Nikola (ugasio se).Niko je umro od naravne smrti.Imao je cerku i doveo Jelacica iz Dabrica za nju, pa otisli Manastiru Zitomislicu.Bio je Ilija Nadazdin od Jovine kuce.Ilija zovnuo Jelacica "mladom".Onda ih djed Toma pomirio.Kad su isli kuci Ilija ubio Jelacica, a u tom trenu Jelacic ranjen ubio Iliju.I dvoja nosila u tren, kad se ide od Sutala
Kad je Turhanija udario u Stolac (jedan zlikovac se zametnuo da on bude drzava) 1732.godine, nas je zbijeg bio pod gradom u Pirije, u Stocu..Izgorjela KNJIGA MRTVIJEH - citula .Uvijek je Ognjen kukao za njom:'Izgorje mi citula, pa ne znam kad sam se rodio!'
2.sin mu Scepan se udusio u Deranskom blatu i eno ga ukopan u Bijelica okrajku, ima krsteljak.U camcu, a "'trupa' zovu te camce kod Metkovica, koji su se pravili od povaljenog duba, pa se iskopa korito i namjesti se kao ladac.U takvom camcu je nastradao.Isao do grada, zita dole da kupi, kukavac crni, u Gabelu. Scepan je bio ozenjen od Karica s Poplata. Imao tri sina:Tomu ( mi smo od Tome), Vidaka (toga je nestalo, bio je jednouman covjek) i Spasoja, od njega je Persina kuca i Danicina.Vidak je bio zao covjek i nije htio pd Turcima stajat i odjedamput ode.Ima tu u Mostaru neki Vukasovic, pa je radio u Boki, u Rupnom dolu i kaze da imaju dvije kuce Nadazdina.Ako mogu kola doci, moze se to ispitati.
Prvi sin Toma(1784) imao je samo jednog sina i cetiri cerke.Sin mu je bio Jovan(1838 - 1910).Spasoje je imao sina Petra i sceri Maru, Savicu i Stoju.Od Petra je ostao Vidak i Isailo.Od Vidaka Nikola.Od Isaila Milorad. Od Milorada Slobodan i Zdravko.
3.sin Partenija se nije zenio.Spominje se u Matavuljevom NOVOM ORUZJU. Partenijevo vrijeme je vrijeme ustanaka."
Dobro i ja smo posebno isli u Manastir Zitomislici i ispitali u vezi s Partenijem.Otac Jovan, sa dugom sedom bradom i isposnicki mirnim glasom, bio je vrlo ljubazan i primio nas je u svojoj odaji, gde se nalaze "knjige starostavne". On mi je dao podatke.Dok su Dobro i stari isposnik razgovarali, ja sam prepisala citav odlomak iz STARINARA,1935/36.godina,HERCEGOVACKI MANASTIRI, od Vladimira Corovica, strana 22.:
"Kad je primio duznost novi vladika Ananije, 1772.godine, on je naskoro, uvodeci novi poredak, dosao u sukob sa crkvenim licima i manastirima, a narocito sa Zitomislicem, koji je, kako kazu i kako prica J.Pamucina, branio 'svoju smirenu i bogobojazljivu slobodu'.U Mostaru se oko vladike stvorise ljute stranke, koje su bile za i protiv njegovih reforma, za koje, na zalost, ne znamo u cemu su se sastojale.Po svoj prilici vladika je pokusavao da stegne kaludjere, kod kojih je, kako smo videli, popustila disciplina i koji su davali primere sablaznjive borbe.Bilo je mozda i drugih stvari.Vladika se na to, da ocuva svoj autoritet, uputio u Travnik veziru, gde je optuzio zitomislicke kaludjere radi nepokornosti i radi veze sa djaurskim kraljem, koji ima je poslao 'mandate i topove, praha i olova'.Po njegovim recima 'oni se sada spremaju da odmecu raju i udaraju na carske gradove'.
Vezir posla svog delibasu u Mostar da povede istragu.Prilikom istrage, mnogi mostarski muslimani zalozise se za svoje pravoslavne sugradjane i kaludjere i spasose ih vece bede.Obedjeni kaludjeri, bojeci se vladicine osvete, a mozda i stoga sto su bili nesto krivi, napustise potom manastir i pobegose u Svetu Goru.To su bili jeromonasi Serafim Skuvan, Partenije Nadazdin, jerodjakon Joanikije Vrsevic i djak Sava Perinovic. Od njih se posle Partenije vratio u Manastir, u kom je umro 28.septembra 1813.godine.(Ovde ima jos teksta, ali to vise nije bitno za porodicu Nadazdin)..
Striko Milutin je dalje pricao o cetvrtom sinu najstarijeg Nadazdina, o kome se zna,Spasojevog:
"4.sin Sava je imao sinove, pa ih je pomorila kuga.Imao je tri sina i scer Rosu. Ostalo na njoj. Rosa se udala u Cavas za Milosevica.Buduci da su bili siromacni, ona se vratila na ocevo imanje i otud su Milosevici u Bjelojevicima.Oko 130 godina ima otada."A 160 kada ja ovo prepisujem.
Striko je pricao, salio se...Pila se loza i mezila plaha. Dobro se siroko smejao, kako to samo on ume. Zene su ulazile i izlazile. Po dvoristu su se jurila deca. Striko je izvlacio iz dubokog secanja neke uspomene, neke misli, a sve je to bilo zacinjeno izvornim hercegovackim jezikom i ja ne znam sta je vise opijalo u tome, da li ta starina o kojoj prica i koja sve vise izmice u tamu proslosti i zaborava ili taj slikoviti jezik, ti izrazi nabijeni visestrukim znacenjima i simbolikom. Mene je puno privlacio taj jezik i ja sam mu se uistinu divila.To nije samo govorio striko Milutin. To su govorili svi njegovi preci kroz njega.Tu je bilo i narodne mudrosti natalozene iskustvom i mukotrpnim zivotom, a tu je istovremeno bilo i smeha, radosti zivljenja.Pricao je dosta glasno i uvernjivo:
"U Hutovu ima catrnja. Jedan odvojak Nadazdina stajao je u Hutovu. Zaduzili se 90 grosa Hadzibegu u Stocu. Hadzibeg je bio brat Ali-pase Rizvanbegovica.Hadzibeg CUKNO ( HAKNUO ) tri haraca brdskog pasnjaka. Harac je 500 duluma u Hutovu. Tako je dobio tri haraca za 90 grosa.
Ovdje je bila pogranicna zona izmedju Turaka i Mletaka. Kad su Skutori ovud robili ( Mlecani ) odavde su otisli Boljunovici, Vukovici, Herakovici, Vladisavljevici, Grubaci, Cureni...Pobjegli gore Crnoj Gori i Gacku. Sedam godina su ovdje robili Mlecani.
Ova nasa bijeda, ovaj otrzak, ostala je u Slivnu, sto je pobjeglo kad su Mlecani robili. Ostala je neka sirotica. Kad se smirilo, izasla je ovdje. Naselili se opet ovdje stajati, gdje su i prije bili. Pjevalo se za ovce Nadazdina:
Ljeti pasu Crvanj i Morine,
a jeseni ravno Nevesinje.
Zimi pasu pokraj mora Slivno.
Lako im moze biti dobro kad imaju svega! - zakljucuje striko.Prica ide dalje o jednoj legendi kako je, u stvari, nastalo prezime NADAZDIN.
Dok nad grobovima nema nijedan nas naslov ovdje, poslije Mlecana je jedna sirotica ( po imenu mozda Nada )dosla nazad ovdje.Mi uvijek ovdje nekom nadjenemo ime, nadimak, ako neku novu rijec donese. Tako je mozda i ona iz Dalmacije donijela rijec DAZD, umjesto KISA. Pa su je mozda po tome nazvali NADAZDIN.
Kada sam s mojim uciteljem, 1910.godine, isao gledati grobnice, on je zastao na brijegu i kazao:"Mali, tvoja je porodica stara. Bolje bi bilo da se negdje premjestite. Ne mozete se siriti!" Moj ucitelj se zvao Spasoje Djuric.
Dalje je striko pricao o jos ( u to vreme,prim.)neispitanoj i naucno neobradjenoj , avrlo vrednoj, nekropoli stecaka u Boljunima. On nam je govorio o predanju, koje zivi u narodu, o majstoru Grubacu, koji je klesao stecke i urezivao slova.O Grubacu peva stolacki pesnik Mak Dizdar i to su zaista inventivni i daroviti stihovi, koji govore o davnim vremenima, kada je jezik bio jos sasvim arhaican.
"Majstor Grubac je bio pismen.Sve je to staroslovenska jazija. Sve tacno Srbi.Prije 500 godina. Vlatko Vukovic je isao na Kosovo, vratio se i sahranjen je tu. Jedno vrijeme je on tu bio starjesina".
Dobro i ja smo obilazili te stecke sa "carskom jazijom".Toliko je ta nekropola bila zapustena da smo jedva od drace i
trnja sisli do spomenika.Nasli smo stecak Vlatka Vukovica.Posle smo gledali kako Vaso i Ljubo pale krec u samom krsu, u zemlji. Kao iz vulkanskog grotla sijala je jara, a njih dvojica su lozili.To mi je bilo bas neobicno i strasno.
Drugom prilikom striko nam je pricao kako se nekada zivelo u staroj patrijarhalnoj porodici Nadazdina:
"Mi smo zivjeli kao jedna zajednica. Bilo je nas pet brace. Nismo mogli drukcije, vec s dogovorom. Mi se sastanemo nas petorica sami i dogovorimo se hocemo li zidati kucu ili catrnju ili vinograd. Nismo nikad zeljeli da smo duzni.Ako nema gotovine - onda smo se prikupljali da ne radimo to, dok ne budemo jace. Kuca je bila potkovana u zadnje vrijeme. Svega, svega je imala. Nista joj nije falilo do 1941.godine.ipak smo dobro pri jadu ostali.Mogli su da nas zatru po temelju.
Najmladji sam ja bio, jer je Ognjen od mene bio stariji 20 godina.Kad se on ozenio, ja se rodio. Savu nikada niko nije ruzio. Vazda je sutio. A mene i Iliju vazda.
Ja sam cuvao male jarice, kad sretam Iliju, kaze:" Zenicemo Danila sa Marom Covica!"I meni drago.Poslije, kada su se ozenili, ja dosao da je vidim.(Samo napomena da su je zvala sva deca Ninom i da je ona rodjena sestra moje bake Bozane Mihic-Sotra!)Na Poplatu, odakle su Mihici, ima vise porodica sa istim prezimenom, pa da bi ih razlikovali, dali su im jos dodatna prezimena, kao ovo Covic.
Poslije se sve jedno s drugim plelo.Star sam se ozenio, sa 36 godina.Bio sam nezdrav, kao i sada.Sreo Zarkusu pred crkvom. Tu je trefio,vidio medju djevojkama, ostalo oko tako kao sudbina i javio joj se kao musterija. I ona mi se obecala. I eto, gotovo!
Djed Jovan je bio u ustanickom bataljonu. On je bio potkomandir.Komandir je bio Andrija Rajic, sa Draceva, Hrasnjaskog bataljona od 1875. do 1878.godine - tri godine.Jovan je bio dobro bistar i svaka japija se mogla istesati od njega, mogao je ako ces ljudski, a mogao je ako ces i drukcije. Bio je vrijedan covjek i kao prvi u srezu. Ko god ga je sreo - svak mu se rado javio. Ovaj komsiluk, sve su to Hrvati oko nas, svi su oni njega zvali u svatove, kad su sinove zenili. Slucajno, ako se porodice dijele, njega su pozivali, zato sto je bio tacan covjek. Vazda je imao svadje mjesta.
Djed Jovan je imao jedno 190 cm visine. Bio je blijed. Bio je dugacka lica.Ostra pogleda dobro. kad te pogleda, ako je srdit, prosijeca te ocima."Tako je striko opisao svoga dedu Jovana.U tom trenutku Sava ( zvani Zeko ) utrca u sobu da Vesnom, a striko prekinu pricu i uzviknu:
"A, Save moga lijepoga!Bog mu dao zdravlja!",a onda kao zakljucak svome kazivanju jos dodade:"Ova je nasa porodica bistra, samo pogana! Ljuti smo!"
U vezi s tim nam je striko ispricao zgodu sa Markom Nadazdinom, koja se pola u sali - pola u zbinji, cesto prepricava:
"Marko Nadazdin je bio toliko star da nije smio obuti opanke ili cipele, jer se bojao da se ne oklizne.Dolazio je u carapama suknenijem. Bio se smrtno razbolio. Lezao je na postelji. Njegova zena Topalusa pocela da pravi neke upadice. On ne moze da se pokrene, ali je jos uvijek imao snage da vikne:'Cuti!Ako ustanem, zgazicu te!'Toliko je prijek covjek bio".
Drugom prilikom, kada smo dolazili u Boljune, striko usao u kuhinju, posedeo malo i odmah ode. Ja za njim u sobu:
" Je li ti, striko, slabo? Sto ode?"
"Nije mi, sine, nista. Ne cujem, pa ne bih rado da mi se smiju! Ovo ti je zivot bez zivota! Ne mogu ziv u zemlju, a da mogu, otisao bih !Ovo ti je, sine, prni gluhom na uvo!"I ja se onda nasmejah. Imao je pravo.
Njegovo poeticno kazivanje sam ostavila za kraj, da time zavrsim pricu.Striko mi je rekao :
"Ima stara ( izreka); JA , OVCA NE DOCI ,
JA, JAGNJETA NE NACI!"
Ovako mi je te reci objasnio:" Mozes ti ne doci, a ja biti ovdje, a slucajno ti dodjes, a ja umrem, nema janjeta, nema mene...Dobro je Njegos rekao da vise bruke od starosti nema. Sastavio zube i koljena. Smrt se grdno ispod cela smije".
Tako je zavrsio svoje kazivanje Milutin Nadazdin malo pre svoje smrti, 3.jula 1973.godine.
Zapisala Divna Nadazdin, profesor knjizevnosti u Mostaru , 18. II 1977.godine
No comments:
Post a Comment