XI SAMOSTALNA IZLOZBA SLIKARA I GRAFICARA SLAVOLJUBA CVOROVICA U MOSTARU 1982.
Slavoljub Čvorović
-------------------------------------------------------------
Razgovor sa DIVNOM NADAZDIN
objavljen u mostarskom dnevnom
listu SLOBODA 27.jula 1982
Ispod stvari i iznad stvari, koje nas okruzuju, postoje neke oci koje prate i upijaju, koje prenose u svest, koje pogadjaju u bit.Mi nismo ni svesni da oci umetnika vide ono sto drugima promice, da asocijativno povezuju oblike i boje, da se igraju zivota i oko zivota, da su stalno prisutne u njemu i da ga ustostrucuju, uhiljadustrucuju na platnima, hameru, kartonu, u kamenu, glini, drvetu, zvuku i recima...
Ovih dana susreli smo se sa izlozbom grafika i njenim stvaraocem - Slavoljubom Cvorovicem. I dok smo razgovarali s njim o umetnosti, pomalo kao djaci koji prate predavanje profesora, najvise sto nas je impresioniralo bile su oci umetnika.Samo od sebe nametalo se pitanje:sta on to njima vidi, sta on to njima trazi, sta povezuje, sta nalazi, sta gata, sta uskomesava, sta zakljucava, sta otkljucava, kao u bajci..?Medjutim, kada se udje u hladovinu galeroje i vide njegove grafike pod staklom, kada se procitaju nazivi tih slika, vidi nacin na koji su date, nadje se odgovor.Umetnik na vrlo savremen nacin, i slikarski i filozofski, prolazi kroz lavirint boja i oblika, na jedan sasvim nov nacin posmatra prastari svet.
- Od samog pocetka nisam ni znao da cu biti slikar.- prica Cvorovic.- Ja sam hteo da budem pilot, padobranac i zavrsio sam Pilotsku skolu.Tamo smo imali zidne novine, za koje sam radio crteze.Tako me je to okupiralo da sam nocu ustajao, slikao pejzaze, zgrade...Primljen sam na Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu i nastavio spontano.Zavrsio sam 1960.godine, a zatim specijalku na Slikarskom odseku, kod profesora Nedeljka Gvozdenovica 1962.godine.Dobio sam stipendiju belgijske vlade i specijalizaovao grafiku 1964/65. na Visokoj nacionalnoj skoli za arhitekturu i dekorativne umetnosti( prof.S.Creus) u Briselu.Sada sam docent na Fakultetu za likovne umetnosti u Beogradu.Vremenom sam poceo da saljem svoje radove kod nas i po svetu.Sve je islo spontano, bez nekih vecih ambicija.-
Na pitanje sta misli o radu svojih kolega - umetnika, maestro je odgovorio:
- Ja volim i slike svojih kolega.Meni je strana ljubomora...Kada odem na izlozbu svoga kolege i kada mi se izlozba svidi, ja se odusevim kao da se radi o mojim slikama.I dobijem zdravu potrebu da i sam slikam.Ali, kod nekih nije tako.Mozda je kod tih ljudi pokretac upravo ta ljubomora.Mozda?Ja mislim da je Halil Tikvesa najbolji nas graficar.Tehnicki savrsen.Ono sa camcima je perfektno.Emir Dragulj i bezbroj drugih, koji su izvanredni! -
Jedna mlada devojka, koja je posmatrala izlozbu Slavoljuba Cvorovica, zapazila je da ima kruzic na svakoj grafici, pa smo ga pitali o tome:
- Kruzic?Svako ima nesto, neko sredstvo izrazavanja i prepoznavanja, neke elemente, koji su karakteristicni za njega.Moji krugovi su potrebni da bi grafika imala kontraste.A ujedno, ta tackica je moj znak raspoznavanja.Ja vrlo sporo radim.Idem polako, hocu da osetim, nista napadno, ja ne zurim.Krug mi se cini kao dobro resenje.Svaki umetnik nadje neke svoje simbole.Kod mene puno ima nekih linija, nekih kretanja.Uvek trazim nesto novo.Uvek hocu da budu neki novi podsticaji, kao sto je i neki novi naziv grafike.
Ja slikam i pravim grafiku.Slikanje je gospodski posao.A graficar izgleda kao majstor kada radi, kada radi sav umazan do lakata od boje.Ranije nisam imao uslova za rad.Sada imam.Sve stvari treba raditi do kraja.Cesto kazem svojim studentima da ne budu mediokriteti.Mnogi sportisti skacu uvis.Ali onih poslednjih 20 cm je sporno da se postigne rekord!Isto kao kod pisca u pisanju.Pisac pise i prepravlja sve dok ne dostigne savrsenstvo, dok ne dodje do toga da nema sta vise da kaze.Ja sam grafiku shvatio kao neki istrazivacki posao, da se od klasike krene dalje, jos sire i jos sire i tako covek tokom vremena pocne da pravi nesto svoje licno.Kad zavrsim jednu grafiku, odmah idem dalje, jer je to vec istrazeno. -
Mi smo na to u sali dodali da nas podseca na Andricevog neimara u MOSTU NA ZEPI, koji se nije na odlasku ni osvrnuo da jos jednom vidi svoje zavrseno delo, nego je krenuo dalje, misleci o novom.
A o Mostaru? - pitamo ga.
-Moj prvi susret sa Mostarom bio je pri dolasku iz Pocitelja.Mostar mi izgleda kao vrlo pitoreskan grad, kao neka scenografija, neobican, nije ono kao svi ostali, ima svoju fizionomiju, ne lici na druge gradove.Ljudi su otvoreni, srdacni, prirodni, poeticni.Sve su to neki neobicni ljudi, puni poezije.Bobo Samardzic, Vlado Puljic, Meha Sefic, Ica Voljevica, Jusa Niksic...Uvek su mi imponovali kao kolege, a i sam grad gde oni zive.
Na kraju smo upitali umetnika Cvorovica da li ima nesto da nam isprica o cemu ga nismo pitali:
- Uvece sam bio u ateljeu i radio.Dodje mi jedan prijatelj, komsija.Gledali smo slike.On mi rece:'Uh, sto ti je lep ovaj Mostar!' i ja pogledam sliku.Stvarno Mostar!'Samo ti fali skakac sa Starog mosta!' Ja uzmem kredu i naslikam skakaca.Ujutru me zovu preko telefona da izlazem u Mostaru.Mislim da postoji ta telepatija.Nekada ne vidim nekog prijatelja po dve godine.Kako je to mogucno da upravo kada ga se setim i razmisljam o njemu, on me zove ili ga sretnem na ulici? -
Tako je taj nas Mostar odnekuda izronio iz podsvesti umetnikove na njegovo platno, zovuci ga nama, a nas njemu, povezujuci snove i zbilju.
No comments:
Post a Comment