Sarajevo, 24.maj 1958.godine
V R E L O B O S N E
Jedna visoka aleja
sa poredanim platanima
sa isprepletenim senkama
sa zalazecim suncem
sa sirokim osmehom plavetnila
Jedna visoka aleja
gde je jedno detinjstvo proslo
gde se svi ljudi poznaju
gde navece prolaze zaljubljeni
a ujtru zure djaci
gde fijakeri sitno zvone
gde procvetao kesten mirise
gde je u svako doba lepo
Jedno poznato Vrelo
iz koga polazi reka Bosna
iz koga bije svezina bistre vode
iz koga polaze secanja
iz koga dolaze proleca
i delfiska prorocanstva cekanja... Divna Borojevic, ucenica VIII razreda
Trece sarajevske gimnazije,
na Vilsonovom setalistu,
pored Miljacke
V R E L O B O S N E
Jedna visoka aleja
sa poredanim platanima
sa isprepletenim senkama
sa zalazecim suncem
sa sirokim osmehom plavetnila
Jedna visoka aleja
gde je jedno detinjstvo proslo
gde se svi ljudi poznaju
gde navece prolaze zaljubljeni
a ujtru zure djaci
gde fijakeri sitno zvone
gde procvetao kesten mirise
gde je u svako doba lepo
Jedno poznato Vrelo
iz koga polazi reka Bosna
iz koga bije svezina bistre vode
iz koga polaze secanja
iz koga dolaze proleca
i delfiska prorocanstva cekanja... Divna Borojevic, ucenica VIII razreda
Trece sarajevske gimnazije,
na Vilsonovom setalistu,
pored Miljacke
1 comment:
Nevjerovatno kako je svijet mali. Covjek bi rekao otrcana floskula, a nije. Istina, velika istina.U rijetkim trenutcima kada sam mogao da pricam sa ocem, onako ljudski,kao sto pricaju ocevi i sinovi u americkim filmovima, osjecao bih se zaista kao da sam u filmu. Obuzimala bi me neka milina i dragost.Otac bi mi pricao o svom djetinjstvu, mladosti i uvijek bi se tu nasla neka veoma zanimljiva prica u kojoj je on bio, naravno, glavni protagonist.Pricao bi o familiji , drugovima i uvijek bi vadio neke stare spise, papire, clanke koje bi potkrepljivale njegove price.E sad dolazi glavna stvar.Pazite, nikad nije propustio da izvadi pozutjeli list formata a4 i procita mi pjesmu koja je mu je neobicno bila draga.Pitao sam ga ko je autor, uvijek bi odgovarao jedna moja prijateljica iz mladosti i nista vise. Par poslednjih puta prilikom citanja te pjesme pitao sam ga opet ko je autor i rekao mi je - DIVNA BOROJEVIC, moja prijateljica iz mladosti. Ne mozete ni zamisliti kakav je to pogled bio koji se gubio negdje u daljini. Tata se sjecao mladosti. Rekao sam mu da cu pokusati da potrazim na internetu bilo kakav podatak o vama i sam sumnjajuci da cu na bilo sta naici ali...Moj tata je Ljubo Bosiljcic i zivi u Danilovgradu sa mojom mamom vec 12 godina. Bice mu drago kad mu kazem da sam vas "pronasao".
S postovanjem, Tanasije Bosiljcic.
p.s.
Vidim da volite slikarstvo, a i sam se bavim slikarstvom tako da mozete da odete na moj site www. tanasije.net i pogledate sadrzaj
Post a Comment